"Zatekao sam ga u stolici, televizor je bio uključen...": Milan Caci Mihailović o poslednjem susretu sa Petrom Kraljem
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Milan Caci Mihailović se prisetio posete glumcu u bolnici i otkrio da ga je Kralj prvo pitao šta ima u Ateljeu, a zatim za njegove sinove.
Prošlo je petnaest godina otkako je Petar Kralj odigrao poslednju ulogu. U beogradskom Ateljeu 212 danas stoji scena s njegovim imenom. Prijatelji iza kulisa marljivo skupljaju delove scenografije i kostima iz predstave "Živeo život Tola Manojlović" kako bi otrgli od zaborava delić te scenske magije na velikoj izložbu. Glumčeve kolege i prijatelji ovim povodom prisetili su se njegovog lika i dela koje mnoge i danas inspiriše.
Glumac Milan Caci Mihailović podelio je jednu veoma emotivnu uspomenu na čuvenog Petra Kralja i njegove poslednje dane u bolnici pre nego što je preminuo. Iako mu nije bilo lako da ode i vidi prijatelja u takvom stanju, želeo je da ga poseti i kaže mu nešto. Zato je, kako priznaje, smislio mali izgovor kako ne bi pokazao koliko mu je teško.
-Bilo mi je neprijatno da odem u bolnicu, a opet sam želeo da ga vidim. Onda sam izmislio priču da sam i ja bio na nekoj kontroli i da sam samo svratio. Zatekao sam ga u stolici, televizor je bio uključen, a oko njega je bilo mnogo flašica vode. To mi je ostalo u sećanju. Prvo što me je pitao bilo je: „Šta ima u Ateljeu?“ A onda me je, i to dva puta, pitao za moje sinove. Bio sam veoma srećan što su i moji sinovi, Vladislav i Petar, imali čast da igraju sa tako velikim glumcem kao što je Pera Kralj – otkriva Mihailović za Blic.
O svom prijatelju nije napisao knjigu, ali jeste opširan tekst sećanja, koji je objavljen i u njegovom trećem uspomenaru. Napisao je i pesmu posvećenu Kralju, još 2001. godine, kada je dobio nagradu „Branislav Nušić“. Želeo je da mu na poseban način čestita priznanje, pa je stihove napisao neposredno pred predstavu u Zvezdara teatru.